Прва истраживања, у периоду 1885. год. – 1890. год., на простору јарандолског басена, која се односе на угаљ финансирана су енглеским капиталом. Истражне радове је изводила фирма The Silver Mining Company LTD-London, која је услед финансиских тешкоћа 1890. год. напустила овај терен.

Истраживање и откопавање угла у јарандолском басену, настављено је већ првих година XX века. Откопавање угља на експлоатационом простору Ибарских рудника се од 1903. до 1924. године одвијало са прекидима. У овом периоду мењали су се и повастичари, концсеионари.
Године 1903. власник експлоатационог права је Михаило Чебинац, каменорезац из Краљева. У периоду 1905 - 1906 године право истраживања и експлоатације припада Александру Д. Ћирковићу и Милану А. Павловићу из Београда. У овом периоду угаљ се испоручивао рабаџиским колима или кириџиским караванима железничкој управи у Краљеву, па и даље под веома лошим транспортним условима. Убрзо се увидело да је овакав рад нерентабилан па су обе фирме напустиле посао.

После Првог светског рата власници рудника ‘’Јарандо’’и рудника ''Ушће'' су А. Ћирковић и Блабец са 30%, М. Чебинац са 30%, М. Павловић са 30% и Алкалај са 10% акција. Производња је била несигурна и слабо организована.

Године 1924. Рударском предузећу ’’Милан Савић и синови’’, које је било власник угљенокопа у Боговини, надлежни државни орган издао је повластицу за овај терен тада под именом ’’Ибар’’. Организовано истраживање и експлоатација од 1924. године трају у без прекида до данашњих дана.