Експлоатација угља у овом Руднику започела је у Лубничко-звезданском угљоносном басену осамдесетих година XIX века. На површини од 100 ха отворена је 1889. године јама “Звездан” која је имала три хоризонта.

Рудник лигнита “Лубница” почео је са радом 1909. године под називом “Ивановом” да би после II светског рата радио под садашњим именом.

Рудник лигнита "Лубница" је почев од 1959. до 1967. године пословао у сатаву "Тимочки рудници угља" - Књажевац које је настало спајањем Зајечарских рудника и Књажевачких рудника из Подвиса.
Почев од 1982. до 1987. године Рудник "Лубница" је пословао у саставу сложене организације СОУР Рудници угља источне Србије "РУИС", да би након тога пословало као самостално Предузеће све до 1990. године.

Од 1990. године Рудник лигнита “Лубница” послује као посебан организациони део Јавног предузећа са подземном експлоатацијом угља са седиштем у Ресавици у оквиру ЈП “Електропривреда Србије” – Београд, све до 2003. године, када наставља да послује у саставу ЈП за подземну експлоатацију у Ресавици, чији је оснивач Влада.

У Руднику „Лубница“ се експлоатише први слој просечне дебљине 8 метара који је високог степена постојаности, простирања и структурних и квалитативних карактеристика. Угаљ припада групи ксилитских хумусних угљева који се по степену карбонизације налази између правих мрких угљева и меких лигнита. Угаљ који се производи у „Лубници“ сортиран је у пет комерцијалних асортимана: комад, коцка, орах, ситан и гранулит. Транспорт угља врши се камионским превозом до суве сепарације на железничкој станици Грљан на прузи Ниш-Зајечар-Прахово.

Рудник лигнита „Лубница“ данас има 350 запослених радника, од тога само 56 спољних, док су сви остали јамски радници. A Рудник „Лубница" има капацитете да кроз две-три године разради нове јаме и постигне поризводњу и до 120 хидаља тона угља годишње.