Вршка Чука
  ВРШКА ЧУКА: ИСТОРИЈАТ

ВРШКА ЧУКА ЛОГОПодручје Вршке Чуке било је предмет интересовања истраживача још 1863.год. када је Ј.Панчић био у посети овом крају. Нешто касније 1881.год. појављује се први писани извештај С.Лозанића о резултатима анализа угља из Вршке Чуке. Захваљујући истраживањима Ј.Жујовиоћа 1882 до 1886.год. угљеносна формација Вршке Чуке одређена је као јурска. Схватањем о геолошкој грађи, тектоници и енергетском потенцијалу Вршке Чуке осим поменутих истраживача изнели су још С.Бончев, М.Живковић, С.Жиле, Ј.Поповић,В.Петковић, М.Павловић, П.Черњевски, К.Петковић, Ж.Ђорђевић, Д.Веселиновић, В.Ђокић, Е.Бончев, Н.Пантић, Д.Миланчев и др.

Први рударски радови у угљеносном басену Вршка Чука отпочели су још 1884.год. кратко време после објављивања резултата истраживања С.Лозанића (1881) и Ј.Жујовића (1883) . Угљеносно подручје закупио је Јозеф Хирш из Будимпеште и отпочео експлоатацију угља у локалности Прлита. Рудник је радио 3 године до 1887.год. када је производња обустављена. Исте године Белгијско индустријско друштво улаже знатан капитал (око 6.000.000,00 дин) у отварање новог за тадашње прилике најмодернијег рудника Вршка Чука. Две године касније изграђена је ускотрачна пруга дужине 85 км од рудника до брикетнице у Радујевцу на Дунаву, одатле је брикет извожен у Бугарску, Румунију и Мађарску.

Године 1912.год. отворен је рудник ,,Српски Балкан,, под концесијом Ђ. Генчића. Експлатација је вршена из поткопа дугог 150м, а због посности угаљ се дроби па је у Грљану изграђена брикетница 1923 и 1924.год., која је са угљенокопом спојена жичаром дугом око 2,8км.

Комлексна истраживања угљеносности Вршке Чуке започета су 1957.год., када је због недовољне истражености рудник био пред затварањем. Одељење за истраживање угља Завод за геолошка и геофизичка истраживања из Београда почиње истраживање угљеносности басена решавањем структурно - геолошких проблема овог подручја, да би се добили што јаснији параметри за економску оцену лежишта. Пошто су резултати испитивања показали да је ревир (лежиште) Мала Чука најпродуктивнији део угљеносне области још 1957.год. изградњом поткопа почела је производња.

Производња у лежишту ,,Мала Чука,, који је данас једини активни угњенокоп у области Вршке Чуке почела је 1959.год. и траје до данас.

  ВРШКА ЧУКА: ПОЛОЖАЈ

Рудник антрацита ,,Вршка Чука,, се налази на 10 км југоисточно од Зајечара. На истоку непосредно поред рудника се налази бугарска граница, на западу Тимок а на североистоку Великоизворски плато.

Рудник је од утоварне железничке станице Грљан на прузи Ниш – Прахово удаљен око 3 км. Са Зајечаром је угљенокоп повезан најпре асфалтним путем дужине 3,5 км до грљанске раскрснице, па регионалним путем вишег реда ( Ниш-Књажевац-Зајечар ).

  ВРШКА ЧУКА: МЕНАЏМЕНТ

Директор:
Милош Киров дипл.инж.руд.
email:

Технички руководилац:
Саша Стевановић дипл.инж.руд.

Руководилац службе ЗНР:
Саша Стевановић дипл.инж.руд.
email:

Руководилац финансијског сектора:
Душанка Стевановић

Руководилац комерцијалног сектора:
Александар Марковић
email:

Секретар:
Јорданка Марковић
email:

Управник јаме:
Сунарић Марко руд.тех.

Управник сепарације:
Горан Митић маш.тех.

KOНTAKT
Секретарица директора: 019/315-5500
Директор: 019/315-5501
Технички руководилац: 019/315-5520
Руководилац БЗР: 019/315-5518
Комерцијала: 019/315-5504
Телефакс: 019/315-5502

QMS