РЛ “Лубница”

Историјат

Експлоатација угља у овом Руднику започела је у Лубничко-звезданском угљоносном басену осамдесетих година XIX века. На површини од 100 ha отворена је, 1889. године, јама “Звездан” која је имала три хоризонта.

Рудник лигнита “Лубница” почео је са радом 1909. године под називом “Ивановом”, да би после II светског рата радио под садашњим именом.

Рудник лигнита “Лубница” је, почевши од 1959. Године, па све до 1967. Године, пословао у саставу “Тимочки рудници угља” – Књажевац које је настало спајањем Зајечарских рудника и Књажевачких рудника из Подвиса.

Од 1990. године Рудник лигнита “Лубница” послује као посебан организациони део Јавног предузећа са подземном експлоатацијом угља са седиштем у Ресавици у оквиру ЈП “Електропривреда Србије” – Београд, све до 2003. године, када наставља да послује у саставу ЈП за подземну експлоатацију угља „Ресавица“, чији је оснивач Влада Републике Србије.

У Руднику „Лубница“ се експлоатише први слој просечне дебљине 8 метара који је високог степена постојаности, простирања и структурних и квалитативних карактеристика. Угаљ припада групи ксилитских хумусних угљева који се по степену карбонизације налази између правих мрких угљева и меких лигнита. Угаљ који се производи у „Лубници“ сортиран је у пет комерцијалних асортимана: комад, коцка, орах, ситан и гранулит. Транспорт угља врши се камионским превозом до суве сепарације на железничкој станици Грљан на прузи Ниш-Зајечар-Прахово.